 |
| Слика Снежане Стефановић |
Димитрију Лукићу
Како прећи с ону страну?
Како - кад је зин'о Понор
као шумска змијурина
гутајући крај потока
пегаву пастрмку с' главе?
Шта нас чека тамо, сине?
Псине, салаш, забран? Рушевине?
Није ли боље да се вратимо
тамо одакле смо и пошли?
- Оче, мора да смо Богу пошли,
или нас је Бог послао
да утолимо велику жеђ
духова : онога и овог света.
Ако смо Богу пошли,
пази да ноге не поломимо!
Пођимо брвном -
брвном изнад Понора -
мора да постоји такво брвно -
брвно за Прелазак.
До Другог се света стиже
преко брвна од длаке.
Не пречицом амбиције
којој је Бог поставио
препреке, псе и амбисе.
Кукурек у заветрини,
ко одојче зева у сну,
не бојећи се ветра
са маказама ; ветра са истока,
са запада, са севера : укрштеног.
Трули шумадијски плот
заштитни знак је Круне
Шумске краљевине.
Њега чувају псине
заборављеног шумског
краља, духови, опсене.
Не бој се, сине, псина :
баци им камење да се
наједу и скамене!
Док нам је Жеђ путовођа
не бој се висине, псина.
Преслан је сир овчји
и качамак овог века
(историје). Иако је брвно
танко, као влас косе,
пођимо преко, храбро,
као арлекини.
Кроз шибове
и бујни калабук у дну
доље, где расковник
окове са ногу скида.
Кроз шумарак од бадњака
и густиш црвених врба
до извора, Букових ливада.
Зденче заборава, непресушни,
зденче! Жедан сам, тако жедан!
Напиј се, жедниче, колико волиш!
Сви путеви воде о в д е ,
где су једном започели.
Пијем, пијем и опет пијем
и никако да исцрпем
извор шумски, неисцрпни.
Поточић из мене пије,
златан Пек из поточића.
Дунав широк из срца Пека,
из Дунава Црно море.
Из Црнога мора - дивна дуга.
На небу је дивна
половина Круга,
у дну Букових ливада,
у шумарку од бадњака
и сјају црвених врба - друга,
још дивнија половина...
Нема коментара:
Постави коментар