 |
| У мрежи бурне тишине. Слика Снежане Стефановић |
Може и тако, док Дух стреми даље узбрдицом, каљавим путем
хранећи се сећањем као дечак купином покрај пута,
видети и другу, повољнију страну медаље,
механизам деух еx махина .
Један анђео постоји на северу, наш сусрет следи.
Упркос томе што ми је о њему један од неверних, оних збачених
анђела напричао којешта. Између југа и севера неко је подигао
невидљиво брвно, танко као људска влас.
Wиме сам пошао, и можда ћу прећи преко њега.
Тонем у све дубљу провалију греха који је исти и који ме задржава у
огромној празнини обичног викенда.
Разговарао сам са анђелом.
Чуо сам невероватне ствари.
Ни у најлуђим сновима није било таквог расплета.
Ушао сам кроз иглене уши севера
у свет. И тек ћу улазити...
Јаче од Славе, Дело је као вода -
она увек нађе себи пут.
Разговарао сам са анђелом.
И он ме је позвао гласом преводиоца
у више небеске сфере.
Кренуо сам оним уским брвном
балансирајући као арлекин на жици.
Анђео ме води.
Анђео у чијој се сенци крије враг...
Нема коментара:
Постави коментар
Не будите вулгарни и прости. Неумесне коментаре бришемо