 |
| Снежана Стефановић: Листови - коса смрти |
Бог се вратио овде као руски војник
који је одслужио пуних двадесет и пет година рока,
изишао из војске и пошао да лута светом.
Има необичну торбу (пуна је свега и свачега).
И карте којима може надиграти свакога.
Чим отвори торбу и каже: УЛАЗИ ОВАМО!
и веверица, и змија, грлица и сама смрт
саме уђу.
У тој торби носи и моју главу.
Бог је отворио торбу и каже: ИЗЛАЗИ, СМРТИ!
Искочила је, као дивљи зец.
- Јеси ли жива, смрти? - пита Бог.
- Жива сам.
- Помози ми! - виче моја глава из торбе.
Али смрт ни да чује : побеже главом без обзира!
Нема коментара:
Постави коментар
Не будите вулгарни и прости. Неумесне коментаре бришемо