Поразна сведочанства из Талмуда и Шулхан аруха и примена њихова у садашњостиПо јеврејском учењу, подсредством Мојсија, јеврејском народу дат је двоструки закон: писани и усмени. Писани закон састављен је у пет књига од Мојсија, које сачињавају главни део Старог Завета. Првих пет књига Јевреји називају: Тора.
Усмени закон Мојсије није написао, него га је усмено предао Јозуи, а овај најстаријим Јеврејима, па је на тај начин од генерације до генерације предаван, кроз столећа допуњен и прилагођен новим обичајима. Овај усмени закон, огроман по своме обиму, касније је написан. На овом трудном и великом послу радило је око 2500 рабина пуних петстотина година, од 100 година пре Христа, до 400 година после Христовог рођења. Тај написани усмени закон зове се: Талмуд.
Талмуд је света књига за Јевреје. Он садржава не само религиозну науку Јевреја, него и грађанске законе: приватно право, породично право и казнено право.
Талмуд се састоји из два дела: Мишна и Гемара.
У Мишни су сакупљена предања усменог закона, а Гемара садржава међусобне разговоре рабина, као и разговоре вођене у школама између рабина и ученика.
Талмуд има 63 велика отсека, који се зову: трактати. Сваки трактат има назив који одговара тексту. Пошто је ово огромно дело било у великој мери непрегледно, временом се осетила потреба да се овај јеврејски законик систематски среди, што је познати рабин Мојсије бен Мајмон, зван и Мајмонидес и учинио, те је тако 1180 године створен први јеврејски законик под именом: Мишиах Тора или Јад Хазаках. Овај законик се састоји из 14 књига, а ове се деле не отсеке, који се зову: Хилхоти. Хилхоти се деле на мање делове који су означени параграфима.
Неколико столећа касније 1565. године шпански рабин Јосиф Каро саставио је нови верски кодекс под именом Шулхан арух.
Овај кодекс је 1578. године допуњен од пољског рабина Мојсија Исерлеса обичајима источних Јевреја.
Шулхан арух се састоји из 4 књиге са насловима:
Орах хајим, Јорех деах, Кошен ха-мишпат и Ебен хаезер.
Књиге се деле на
