СРОДНЕ ВЕСТИ

          ДОК је компликована ситуација у Турској већ недељама у жижи светских медија, нови роман турског нобеловца Орхана Памука, како "Новости" сазнају, замрсио је односе између српског и црногорског издаваштва и на површину опет избацио шкакљиво политичко питање назива језика у новим државама са простора бивше Југославије.
          Подгоричка "Нова књига" је управо објавила Памуков роман "Црвенокоса" и, осим у својој земљи, почела је помпезно да га продаје и у Србији, најављујући га као први светски превод после турског оригинала. Међутим, београдска "Геопоетика", као дугогодишњи издавач пишчевих дела на српском језику, истовремено је саопштила јавности да ће ову књигу објавити у септембру, под насловом "Жена црвене косе".
          Тако ће српски читаоци ускоро у књижарама имати у понуди два издања и превода великог писца, на ијекавици и екавици, па шта изаберу. Ова битка за Памука на књижарском тржишту не би била спорна да са собом не повлачи кршење међународних ауторских права. Наиме, по уобичајеном обрасцу агенције која заступа Орхана Памука, права за превођење се базирају на језику, а не на територији. "Новости" су имале увид у уговор који је склопила "Геопоетика", у коме стоји да овај издавач има права за српски језик за цео свет, као и да тако преведену књигу може да продаје било где, у Црној Гори или у Канади. По томе се може закључити да и црногорски издавач "Нова књига" има једнака права за црногорски језик, и - ту настаје проблем.
          Једним кликом на електронски каталог Националне библиотеке Црне Горе у Цетињу појављује се занимљив податак: да је њихова "Црвенокоса" преведена на српски језик! Објашњење је једноставно: међународне институције које признају језике у библиографском смислу немају у својој категоризацији црногорски
          језик.
          ДУПЛИ ЉОСАСличан проблем са дуплираним издањима има и београдска "Лагуна" са романима нобеловца Марија Варгаса Љосе, за које такође има ексклузивна права за српски језик, за читав свет. Љосина дела објављује и "Нова књига", али по речима Дејана Папића, директора "Лагуне", у овом случају се не нарушава ексклузивитет уговора. На крају, по његовом мишљењу, читаоци просуђују, а основно питање је квалитет превода.
          На молбу да разјасни ово питање, Предраг Уљаревић, директор "Нове књиге", поручио нам је да су уговори за Памукове преводе везани за државу и да свака земља има право да их купује.
          - На читаоцима је да се определе које ће издање купити. Сада власници ауторских права "трљају руке", јер их продају на четири места - каже Уљаревић, мислећи на територије које је некада обједињавао српскохрватски језик.
          Уљаревић нам, ипак, није директно одговорио на питање на који језик је преведена њихова "Црвенокоса".
          Његов српски колега Владислав Бајац, директор "Геопоетике", овим поводом за наш лист каже:
          - Лингвистички и стручно гледано све је то један језик са различитим дијалектима. Све би било једноставније, када бисмо признали да говоримо један језик, као у бившој домовини, а онда само правили уговоре за различите територије.